INTERAKCIJA

        INTERAKCIJA

.

       Ja sam bio vaspitan da verujem da je umetnik neka osoba nadprirodnih kvaliteta  koji u samoći svog ateljea ili radionice, daleko od sveta, sama stvara dela neprolazne vrednosti. Ova dela, čija vrednost nije odmah  prepoznata, najčešće nastaju uprkos sredini u kojoj umetnik radi. Umetnik ima misiju da prosveti svoju sredinu ali on je neshvaćen i na  kraju podleže u borbi sa sredinom koja ga ne razume. Umire u bedi a njegovo delo, mnogo kasnije kad sredina ’’sazri’’, postaje opšte prihvaćena vrednost ili istina bez koje bi ta sredina bila jedna nekulturna, necivilizovana i besmislena zajednica.

Posledice tog  mišljenja (ili mita) su razne. Meni najznačajnija je ta da se društvo  deli na mi i oni. Oni su stvaraoci a mi nismo ili mi smo obični a oni su posebni.

Sredina je pasivna umetnik je aktivan, umetnik je najodgovorniji za kulturu jedne sredine itd.  

Mišljenje o toj stvari mi se u međuvremenu promenilo i sada  predlažem malo drugačiji koncept.  

a/  Kultura nastaje zajedničkim radom cele zajednice.Ona je posledica raznih

      usaglašavanja i razmena.

b/   Umetnik je tek jedna karika u lancu nastanka kulture.   

c/   Cela sredina je odgovorna za svoju kulturu ili svi smo odgovorni za kulturu

      sredine u kojoj živimo

         Koncept izložbe

U skladu sa osnovnom idejom projekta (a,b,c) materijal  za ovu izložbu trebali bi da daju  žitelji Čačka. Od njih bi autor (umetnik) trebalo da  dobije njihove stare porcelanske ili keramičke tanjire i šolje. To bi mogle biti i okrnjene ili napukle činije, možda komadi koji se više ne koriste  ali je vlasnicima žao da ih bace.

Sakupljene  šolje, tanjire i posude umetnik bi zatim transformisao tj preoblikovao. Preoblikovanje se sastoji u tome da se tacne ili šolje izlome i da se od svih polomljenih komadića,  lepljenjem napravi skulptura,najščešće apstraktnog oblika.

Ovi radovi bi bili  izloženi u galeriji Doma kulture u Čačku,

Uz svaki rad na izložbi stajala bi fotografija tanjira ili šolje  pre  preoblikovanja, zatim fotografija vlasnika  snimljenog u njegovom okruženju.

Svaki rad bi bio praćen tekstom dela razgovora između umetnika  i vlasnika keramike. Umetnik bi želeo da sazna zašto oni podržavaju ovaj projekat tj zašto posećuju galerije  (ako to čine ) i zašto misle da je umetnost važna.

Najzad, posle završene izložbe vlasnicima tanjira i šolja bile bi poklonjene skulpture  nastale od materijla koji su  oni dali.

Na izložbi bi bio prikazivan i kratak dokumentarni film “Anketa” snimljen na ulicama Čačka. Prolaznicima bi bila postavljana dva pitanje: Da li idu na izložbe tj da li posećuju galerije a zatim: Da li treba ukinuti galerije?